Правила студија се регулишу Законом о високом образовању (ЗоВО) и општим актом високошколске установе (универзитет, факултет и др.). ЗоВО је донет 30.августа 2005. године и сматра се реформским законом који треба да доведе до усаглашавања нашег високог образовања са евопским нормама и стандардима Болоњског процеса. Овај закон је претрпео до сада две измене и то: Закон о измени и допуни закона о високом образовању донет 23.10.2008. године и Закон о изменама и допунама закона о високом образовању донет 29.06.2010. године.

Студенти који су се уписали закључно са  школском 2005/06. годином, студираће по правилима по коијма су и започели студије (ЗоУ из 2002. године). Студенти основних студија имају право да заврше студије по овим условима до 2013/2014. године, односно до краја школске 2014/2015. године за студенте уписане на интегрисане студије из поља медицинских наука, након чега се врши прелазак на нов студијски програм.

Опште информације

Право на високо образовање имају сва лица са претходно стеченим средњим образовањем. Високо образовање се остварује кроз академске и струковне студије. Академске студије оспособљавају студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа, а струковне имају за циљ оспособљавање студената за практичну примену знања и вештина у оквиру радних процеса. Студије првог степена су основне струковне и академске студије. У студије другог степена спадају: специјалистичке струковне, као и дипломске (мастер) и специјалистичке академске студије, а студије трећег степена су докторске академске студије. Школска година почиње 1. октобра и траје укупно 12 месеци. Настава траје 30 недеља. (подељених у два семестра или три триместра). Укупан број часова активне наставе у току школске године износи најмање 600 часова. Настава из једног предмета траје од једног до два семестра или од једног до три триместра.

Упис студија

Упис на високошколску установу се врши на основу конкурса, који установа расписује најмање 5 месеци пре почетка школске године. Рангирање кандидата се спроводи на основу општег успеха оствареног током средњошколског образовања и резултата пријемног испита. Кандидат са положеном општом матуром може се уписати и без полагања пријемног испита, у складу са општим актом високошколске установе. Кандидат који наставља студије, или врши прелаз са друге установе, може се уписати у складу са општим актом високошколске установе.

Страни држављани се могу уписати на студијске програме под истим условима као и домаћи држављани. Притом, страни држављанин уз осталу документацију, подноси и нострификовану диплому о окончању четворогодишње средње школе, доказ о здравственом осигурању за школску годину коју уписује и уверење овлашћене комисије о владању српским језиком.

ЕСПБ и трајање студија

Сваки предмет у оквиру студијског програма носи одговарајући број ЕСПБ (Европски систем преноса бодова) бодова, чијим се збиром означава укупан обим студија. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном ангажовању студента у току једне школске године. Под ангажовањем студента подразумевају се активности у вези са наставом (предавања, вежбе, практична настава, семинари...), самосталним учењем, колоквијумима, испитом, израдом завршног рада, добровољним радом у локалној заједници (који организује високошколска установа) и др.

Основне академске студије имају од 180 од 240 ЕСПБ бодова.

Дипломске академске студије имају у зависности од обима основних студија 60 ЕСПБ или 120 ЕСПБ бодова (потребно је остварити најмање 300 бодова на основним и дипломским студијама заједно).

Докторске студије имају најмање 180 ЕСПБ бодова, уколико је током претходног образовања остварено најмање 300 бодова.

Изузетак су програми из медицинских наука, код којих се могу интегрисати основне и дипломске студије тако да укупан обим не прелази 360 ЕСПБ бодова.

Статус студента

Статус студента стиче се уписом на акредитоване студијске програме које организује високошколска установа. Студент може бити у статусу који подразумева финансирање студија из буџета Републике (буџетски) или статусу студента који се сам финансира (самофинансирајући). Почетком школске године, студент се опредељује за предмете које ће похађати у истој.

Студент који у текућој школској години оствари 60 ЕСПБ бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, у складу са законом.

Рангирање студената обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, а врши се полазећи од броја остварених ЕСПБ бодова и постигнутог успеха у савлађивању студијског програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе.

Студент који не оствари право да се финансира из буџета у наредној школској години наставља студије у статусу студента који се сам финансира.

Изузетно у школској 2009/2010, односно 2010/2011 години, студент може да се у наредној школској години финансира из буџета ако у школској 2009/2010, односно 2010/2011. години оствари најмање 48 ЕСПБ бодова и рангира се у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, у складу са законом.

Студенти уписани у прву годину основних студија школске 2006/2007, односно 2007/2008. године задржавају право да се финансирају из буџета најдуже годину дана по истеку редовног трајања студија, а студенти уписани у прву годину основних студија школске 2008/2009, односно 2009/2010. године задржавају право да се финансирају из буџета најдуже шест месеци по истеку редовног трајања студија.

Статус студента престаје: исписивањем са студија; завршетком студија; неуписивањем школске године; незавршавањем студија у двоструко дужем року него што је предвиђено; искључењем са студија.

Испити и оцењивање

Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, а најкасније до почетка наставе тог предмета у наредној школској години, на једном од језика на којима се настава изводила. Полагање може бити усмено, писмено и практично. Испитних рокова има шест а време одржавања истих утврђује високошколска установа. Изузетно, за предмете у пољу уметности може да се утврди један испитни рок у складу са општим актом високошколске установе. Последњи испитни рок за школску годину завршава се најкасније до 10. октобра. После три неуспела полагања истог испита студент може тражити да полаже испит пред комисијом.

Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена. Предиспитне обавезе учествују у укупном збиру са најмање 30, а највише 70 поена. Успех студента на испиту се изражава оценом од 5 (није положио) до 10, или на неки други, ненумерички, начин у складу са наведеним односом.

Права и обавезе студената

Студент има право на:

• упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање;
• благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије;
• активно учествовање у донешењу одлука, складно закону;
• самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења;
• повластице које произилазе из статуса студента;
• подједнако квалитетне услове студија за све студенте;
• образовање на језику националне мањине, складно закону;
• различитост и заштиту од дискриминације;
• то да бира и буде биран на изборима за Студентски парламент и друге органе високошколске установе.

Студент је дужан да:

• испуњава наставне и предиспитне обавезе;
• поштује опште акте установе;
• поштује права других студената и запослених у високошколској установи;
• учествује у доношењу одлука, складно закону.

У случају нарушавања права, студент може поднети жалбу у складу са статутом високошколске установе. Студент има право да поднесе приговор на добијену оцену у року од 36 часова од добијања оцене, уколико сматра да испит није спроведен у складу са законом и статутом. Након 24 часа од подношења приговора, надлежни орган доноси одлуку. Уколико се приговор усвоји студент поново полаже испит у року од 3 дана.

Мировање

Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза у случају: теже болести; одласка на стручну праксу (у трајању од најмање 6 месеци); одслужења и дослужења војног рока; неге детета до године дана живота; одржавања трудноће и др. у складу са општим актом. Студент који због болести или стручног усавршавања у трајању од најмање 3 месеца, био спречен да полаже испит, може полагати испит у првом наредном року, у складу са општим актом.

Јавне исправе студената

Јавне исправе су: студентска књижица (индекс), диплома о стеченом високом образовању и додатак дипломи. Диплома и додатак дипломи се издају и на енглеском језику. Додатак дипломе садржи податке о успешно окончаном студијском програму, као и опис система високог образовања.