Обавиле смо интервју са Гораном Јанкуловским, студентом ФОН-а, који је са колегом Предрагом Петрићевићем освојио друго место на Светском универзитетском дебатном првенству (WUDC) у Боцвани, у конкуренцији 316 тимова из 50 земаља. Том приликом смо сазнале многе занимљиве ствари о дебати и дебатерима...

1. Колико дуго се бавиш дебатовањем? Када си почео и због чега си се одлучио за то?

Почео сам пре око три године. Једног дана друг ми је рекао „Дођи у среду увече, понеси мишљење и држи га се као пијан плота”. Међутим, мени се то није тада нешто свидело и нисам још  годину дана био у дебатном клубу, иако сам хтео, зато што сам мислио да је то баш тако… да бих након тог времена видео како изгледа дебата на Фон-у и после тога сам почео и сам тиме да се бавим. После два месеца смо имали свој први турнир. Тада је мој дебатни ментор устао на питање и ја сам тим питањем био тотално збуњен, али тада сам одлучио да наставим са дебатовањем да бих једног дана ја поставио такво питање, као тада мој ментор .

2. По чему се ваш дебатни клуб на ФОН-у разликује од оног на ФПН-у или оног на Правном факултету?

Наш дебатни клуб се разликује по томе што ФОН има своју политику, као и додатну мотивацију у случају да постоји шанса да постигнеш одређене резултате. Они дају финансијску подршку… нпр. факултет је финансирао пут на светско првенство. Наравно да смо представљали читав Универзитет, али само смо захваљујући ФОН-у отишли тамо. Сви међусобно сарађујемо и међу нама нема неких знатних разлика. Такође, код нас се на универзитетском нивоу организују радионице, касније се међусобно делимо по групама, одређујемо ко ће које предавање да држи итд. Држим радионицу и на Економском факултету.

3. Које су разлике између 2 типа дебате  ̶  америчке и британске-парламентарне?

Иначе постоји више типова дебата. Њихова основа је сучељавање два мишљења кроз аргументе, који се базирају искључиво на логици, а све то треба урадити за време које је унапред одређено.

Разлике међу дебатама огледају се у разлици у времену и броју људи који су у тиму. Нпр. британски тим се састоји од два члана, а време за говор је 7 минута. Формати подразумевају временско трајање говора, број људи у тиму, као и број тимова.

Формат дебате који ми користимо, британски-парламентарни, појављује се и на светском и на европском дебатном првенству.

Светско дебатно првенство је највеће такмичење и ми се бавимо њиме.

Амерички формат дебате је популаран у средњим школама. У британском има 4 тима, у сваком по 2 члана и 7 минута за говор. Аустралијски формат има 2 тима по три члана и сваки члан има по 7 минута говора. Ми у средњој школи немамо још увек методологију којом уводимо дебату… неке гимназије имају, неке не, а нема неког координираног напора да се то уведе, то се оставља часовима грађанског васпитања, евентуално филозофије, социологије. Све је то засновано на индивидуалној иницијативи професора.

Ми радимо на томе да покушамо да направимо методологију која ће ићи до Министарства просвете, не би ли они увели дебате као начин учења од средње школе па на даље. Постоје дебате и у неким основним школама, па је веома интересантно чути децу тог узраста како успевају да континуирано одрже петоминутни говор.

4. Како је конципиран дебатни турнир који води до учешћа на светском такмичењу? Који нивои такмичења претходе светском?

На првом месту, мораш имати дебатни тим и име, као и да константно имаш своје радионице, а онда да пређеш на одређени ниво. На крају увек остане мањи број људи. Затим се креће са интернационалним турнирима по региону, Словенији и Грчкој, а потом, уколико буде финансија (нама конкретно факултет помаже), одлази се на европско и светско првенство, а то су тзв. унирверзитетска такмичења.

Надамо се да ћемо 2012. довести европско првенство у Србију и Београд, и то ће се одржавати уместо садашњег Belgrade open-а.

5. колико је потребно добро познавати енглески језик да би било могуће дебатовати на њему?

У принципу, није неопходно неко феноменално познавање језика, али је потребно да си сналажљив и да можеш брзо да нађеш одговарајућу реч. Ми смо били у категорији „Енглески као страни језик”. То је категорија с најлошијим енглеским. Нпр. некада је у дебати јако значајно шта си рекао, јер и у енглеском, као и у српском, значење зависи од више ствари, од којих је једна и контекст у којем се речи употребљавају. Фраза у којој се нешто помиње мора бити у складу са оним што се жели рећи. Ми углавном користимо најпростије и најекстремније речи. Понекад смо звучали као да смо нацисти (смех).

Судија ће увек покушати да разуме оно што си желео да кажеш. Потребно је само да своје мисли пребациш у тај други језик и да се ослободиш.

6. Каква искуства ти је овај хоби донео? Боље познавање језика , бољу реторику, шире образовање и шире погледе на свет?

Поред тога што путујеш, долази до тога да временом унапређујеш и своје знање и умеће, почињеш много брже да размишљаш о проблемима који се постављају пред тебе. Ти рецимо у дебати имаш 15 минута у току којих би требало да спремиш случај и да своје знање филтрираш на начин који је прихватљив неком другом. Јако је важно да те тај неко разуме. Треба да имаш у виду састав публике и да прилагодиш своје излагање тако да ти људи могу да те разумеју. Мораш бити информисан о дешавањима у свету, нпр. не смеш да дозволиш себи  да постоји неки велики светски проблем, а да ти о томе не знаш ништа. Не можеш да не знаш шта је Викиликс, као и за револуцију у Египту,  јер ће ти то знање дефинитивно бити потребно на турнирима… Дакле, проширујеш своје знање на свим нивоима. Такође, учиш и разумеваш зашто неко други мисли супротно од тебе. Важно је да се поставиш и у супротну тачку гледишта, јер становишта у дебати добијаш насумично. На тај начин, када се изместиш у његову позицију, можеш да му и објасниш зашто није управу.

7. Мислиш да људи овде често имају претензију да тврде нешто о чему не знају довољно и без адекватних аргумената?

Тужно је што се људи код нас баве неким небитним стварима, као нпр. ко је одакле и шта је ко радио некада, уместо тога шта неко прича, шта предлаже. Људи обично имају претплаћен став на одређену политичку опцију, па шта год да она каже, они то аминују. Кроз дебатовање се учи критичком сагледавању ствари.

8. Како се припремате за дебату? Морате ли да размотрите тему из више углова, да бисте предвидели аргументе противника?

На првом месту имаш поштовање према особи која је наспрам тебе, упознаш начине на које она размишља и схватиш да је могуће и тако размишљати. Потом, када је упознаш, са те стране можеш ефикасније да причаш са том особом. Ако си стално у опозицији са оним ко прича другачије од тебе, не можеш да схватиш зашто он мисли другачије.

9. Како си се осећао у финалу светског првенства?

Ми смо имали за противнике тим из Јапана, са оним њиховим тешким јапанским акцентом. Као кад гледаш Јапанце из цртаћа (смех).

У дебати слушаш оног другог увек на пола ува, јер се за то време смишља оно што се жели рећи. Тако да је са јапанским тимом то све било мало компликовано. Због тога, Загреб није њих  нападао, причао је нешто независно, па смо ми њих брзо успели да склонимо са стола и имали јак случај иза себе.

Ми смо се укључили  и много више да идемо против Венецуеле, која је била супротно од нас.

У дебати основни задатак опозиције јесте да сруши то што је влада рекла, а не да сама прича нешто претерано паметно... Дакле, важније је да више причаш против те супротне стране. Цела дебата је прошла тако да јапански тим није био довољно нападан... Они су однели победу, а ми смо били други .

9. Колико је још требало вежбе до победе?

Мислим да је у било ком такмичењу лоше да гледаш све кроз успех. Ја сам у све то ушао због неког личног задовољства. Мислим да је то једини начин да константно радиш и да никад не будеш задовољан. Ја се дебатом бавим због онога што је она донела мени, и не намеравам да престанем да се бавим њоме ни онда када  будем постао првак у Европи. Све ово ме испуњава једино ако ствари посматрам на тај начин.

10. Како сте успели да ускладите ову додатну активност са вец постојецим обавезама на факултету? Колико је времена потребно за припремање дебате?

Иначе, ја сам апсолвент. Остао ми је још дипломски до краја студирања. Имао сам ту срећу да од мене није захтевано да присуствујем предавањима. А како сам успео? Шта знам, када нешто желиш, онда се и снађеш. Научио сам да се крећем и да ме има свуда. Бавио сам се и плесом (стандард и латино), сада сам прешао на хип-хоп i break dance...

11. Какви су планови вашег дебатног клуба у наредном периоду?

Основни план који имамо је да европско дебатно првенство доведемо у Србију. Иначе, да би се тако нешто догодило морали бисмо однети  европском Савезу кандидатуру  ̶  документ, који  финализира крајњу финансијску конструкцију. Крајњи рок је овогодишње првенство у Ирској. Сада лобирамо са минисарством, градом, имамо контакте са професорима, радимо радионице са људима који су заинтересовани и који сада почињу са дебатовањем, идемо на турнире – Атина, Беч, Турска, европско првенство, а следеће године и светско на Филипинима.

12. Како оне које дебата занима могу да дођу у контакт са вама? Где се могу пријавити?

Најбоље је да то ураде преко мејла: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели или путем сајта: debata.fon.rs или да мене нађу на Фејсбуку, Горан Јанкулоски.

Иначе, асистенти и професори са ФОН-а ( конкретно са предмета Пословно право), добро су упознати са дебатом, па се могу распитати и код њих, а такође постоје и разни форуми.