Развој Универзитета можемо пратити од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу, која је радила до 1813. године. У Крагујевцу је 1838. године основан Лицеј, а Законом о устројству Велике школе од 24. септембра 1863. године, Лицеј је трансформисан у Велику школу. Ова установа смештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена, капетан Миша Анастасијевић, поклонио „своме отечеству“. Велика школа имала је значајну репутацију, не само у Кнежевини Србији, него и у Европи. Почетком 1905. године изгласан је Закон о Универзитету који је јемчио аутономију Универзитета. Универзитет у Београду представљао је средиште научног, образовног и културног живота као и центар отпора сваком тоталитаризму. У послератном периоду број студената се повећавао. Велики прилив студената био је подстакнут либерализацијом уписа и правом на ванредно студирање. Након извесног времена, упис је ограничен уписним квотама за сваки факултет, а право на упис стицао се на основу резултата на квалификационом испиту и успеха у средњој школи. Након кризе у 90-их Србији година прошлог века, Универзитет се крупним корацима враћа у интернационалну академску заједницу. Примљен је за члана Европске и Међународне Асоцијације Универзитета, а укључио се и у различите облике међууниверзитетске и међународне сарадње. То је директно утицало на константан раст међународне мобилности наставника и студената. Универзитет у Београду је спреман да задржи и унапреди позицију водеће високошколске установе у региону, адаптирајући се изазовима новог времена, истовремено чувајући оно вредно у својој традицији, због чега је и препознатљив као прави национални бренд.
РЕКТОР:
Проф. др Бранко Ковачевић
ПРОРЕКТОРИ:
Проф др. Неда Бокан, проректор за наставу
Проф др. Невенка Жаркић-Јоксимовић,
проректор за финансије и организацију
Проф. др. Војислав Лековић, проректор за
међународну сарадњу
Проф. др Марко Иветић, проректор за науку
Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
www.bg.ac.rs
Данас, Универзитет у Београду у свом саставу има 31 факултет (организованих у 4 групације: друштвено-хуманистичких наука, медицинских наука, природно-математичких наука и техничко-технолошких наука), 11 научних института, Универзитетску библиотеку и 6 центара.
