Више нисам сигурна у неке ствари и чињенице. Нисам сигурна ни у неке речи, у нека обећања, у нека своја очекивања.Шта се то догађа човеку, па се навикава на ствари, појаве, људе? Шта је то што човеку не дозвољава да поново поверује да га хиљаду чудесних сунашаца ипак чека иза брда, када сви снегови коначно окопне...?
Као Албертов „Странац” понекад постанем апсурдна... окрећем се у круг и увек некако стигнем до оног НИШТА. О Боже, како боли та ништавна реч – Ништа.
Не, није то мој дугонеговани песимизам, није у питању ни неко разочарање ... просто, некако ми је постално реално то Ништа.. постало је очекивано.
Питам се често, шта је то што би ме могло испунити једном и потрајати као такво, више дана, месеци... потрајати заувек? Да ли тако нешто трајно и лепо стварно постоји , или га ја као таквог морам градити и неговати (и то по сваку цену ), не би ли на крају имало тај свој трајан облик?
Да ли трајност зависи од мене или је то ипак могуће?
Сократ је знао да „ништа не зна” и због те своје тврдње проглашен је најмудријим филозофом свог времена... Да ли се и данас мудрост огледа у томе колико си свестан свог незнања? Можда је данас ипак безболније ћутати о себи... ћутати о свему... јер оно о чему се не говори, то и не постоји, а и уједно није доступно другима.
Да ли је данас важније бити добар или је важније бити сналажљив, лукав и окренут себи? Рекла бих да се ова друга врста људи некако више цени и поштује... данас када су све вредности изокренуте... и када античка Грчка више нема ништа с тим.
Кант се залагао за слободу мишљења и по њему ништа није зло ако долази из наше унутрашњости. У исто време, морални закони су, за њега, били оно највредније чега се држао „као пијан плота”. На крају, сећам се неког часа филозофије и поменутог цитата са његовог гроба: „Звездано небо нада мном и морални закони у мени докази су да изнад мене постоји Бог и да у мени постоји Бог.”
Ово је тај тренутак када се ја „вечити демагог” дижем као птица Феникс изнад НИШТАВИЛА, повезујем се са поменутим Кантовим цитатом, оживљена сам... Чини ми се да поново летим :)
