Актуелни председник Савеза студената Београда, Маја Радовановић, изабрана је на скупштини Савеза, одржаној 19. маја 2010. године.

Маја је апсолвент Технолошко-металуршког факултета у Београду. Од прве године студија члан је спортске секције, а од треће године члан локалног савеза свог факултета. У то време постала је и члан ССБ-а, потом технички директор часописа „Студент”, као и менаџер Извршног одбора.

Наша саговорница дала нам је основне информације о организацији којом председава:

Савез студената Београда је наша најстарија студентска организација с врло богатом традицијом. Постоји од 1936. године. Предводила је чувене студентске протесте 1968. И даље издајемо култни часопис „Студент”, који је својевремено забрањиван и спаљиван. Услед недостатка финансијских средстава не успевамо да га објавимо  једном месечно, као што би требало, већ с времена на време. Студенти су веома важан део популације, иницирали су многе значајне друштвене промене, а представљају и потенцијал друштвеног развоја. Због тога се трудимо да разумемо њихове потребе и испунимо захтеве. Рад у Савезу подразумева велику одговорност и обавезу, али истовремено окупља креативне и харизматичне младе људе који су добри организатори и преговарачи, лобисти.

• На који начин функционише одабир представника Савеза?

Одабир се врши тако што локални савези шаљу своје делегате који на скупштини изгласавају председника и Надзорни одбор. Мандат председника траје две године, уз право на један реизбор.

• Које ставке доминирају на списку  обавеза који подразумева функција председника ССБ-а ?

Радим једном речју  ̶  све. Сазивам скупштину, Извршни и Надзорни одбор. Уз то сви константно радимо на писању, планирању и  реализацији пројеката на којима се и  заснивају активности  ССБ-а. Заступамо интересе и права студената у сваком смислу. Наравно, моје дужности подразумевају и обезбеђивање финансија помоћу којих се идеје реализују.

• Можете ли нас упутити у  неке од пројеката  којима сте се бавили ове  године?

Радимо на унапређењу постојећих и покретању нових пројеката. Трудимо се да и постојеће пројекте из године у годину учинимо бољима. Тако смо, и ове године, очували сарадњу са школом страних језика „Контекст”, која је најуспешнијим или социјално најугроженијим студентима, изабраним од стране њихових факултета и виших школа, обезбедила по један бесплатан курс страног језика.

17. новембра, поводом Међународног дана студената, у Delta City-ју одржана је својеврсна манифестација. Том приликом студентима су обезбеђени  попусти у неким од продавница овог тржног центра.

У сарадњи са јахтинг клубом „Кеј” организовали смо акцију „Упознај Београд са река”. Студенти су имали прилику да Београд погледају из другог угла, крстарећи Дунавом и Савом.

Што се спортских активности тиче, с пролећа смо организовали турнире у кошарци, одбојци и фудбалу. Одбојкашко такмичење подразумевало је мешовиту, мушко-женску екипу, док су се у фудбалу и кошарци такмичиле само мушке екипе. Било је веома узбудљиво. Турнир је завршен у априлу.

• Које сте пројекте покренули за време свог мандата?

Међу најновијим  пројектима, истакла бих специјално издање часописа „Студент”. То је водич за бруцоше, који пружа информације о свим факултетима Београдског универзитета, „Београд из студентског угла”, штампан у 25 000 примерака.

Урадили смо доста на побољшању званичне интернет презентације, активирали и унапредили сопствени сајт и оформили потпуно нову редакцију која ради на њему.

Веома значајан пројекат представља и „Сајам добродошлице студентима Београда”, одржан у СКЦ-у, 8. и 9. октобра. Том приликом бруцошима су представљени редом  факултети Београдског универзитета, као и све студентске организације и погодности које оне нуде.  Упућени су  у све могућности које им се као студентима пружају у главном граду.

• Као менаџер, радили сте на пројектима у оквиру Савеза, који  промовишу здрав начин живота и залажу се за очување здравља студената?

Да, ове године у мају, јуну и јулу имали смо тромесечну акцију „Обрадуј своје очи”, у сарадњи са оптичком кућом „ZEISSOPTIC”, у оквиру које смо студентима обезбедили бесплатне офтамолошке прегледе и попуст на оквире наочара, који су увек  најскупља ставка.

• Вашу студентску организацију делом финансира Министарство просвете, али оно обезбеђује само део потребних средстава. Како се сналазите да бисте обезбедили онолико новца колико је потребно да би се сви значајни пројекти реализовали?

Да, тачно је да нас Министарство финансира једним делом, и то само према пројектним активностима. Све по учинку.  Не постоји одређена и  константна месечна нити годишња сума.  Иначе се финансирамо путем пројеката, сарађујући са оним институцијама које се баве студентским питањима и којима су студенти циљна  група. То су: туристичке агенције, школе страних језика, студентске задруге и др.

• Као једно од најспорнијих питања у 2010. години појавио се недовољан број буџетских места за све студенте који су испунили бодовни услов. Ове године то је решено делимично, тако што је град издвојио део средстава и покрио трошкове једног броја неправедно изостављених академаца. Како ће се ствари на том пољу одвијати наредне године?

Планирамо да већ на пролеће пошаљемо Министарству просвете допис који ће садржати наше мишљење и прогнозу евентуалних проблема који ће се евидентно појавити у 2011. години. Првенствено мислим на  недостатак  места на буџету. На тај начин неће моћи да игноришу наш захтев, уз тврдњу да се студенти својих проблема сете тек у октобру, пред сам упис у наредну годину. Показаћемо да свест о овом проблему постоји константно, током целе године.

• Како оцењујете 2010. годину? Колико сте били успешни у реализовању циљева? Које бисте успехе посебно истакли?

Година је била тешка. Све што смо планирали углавном смо успели и да остваримо. Посебно бих истакла недавно одржан семинар на Златибору, који смо ове године уз подршку Министарства просвете, Националног савета за високо образовање и Tempus пројекта SIGMUS, успели да подигнемо на регионални ниво. После распада Југославије, свака од бивших чланица спровела је болоњски процес у оквиру свог високог школства, али је свако то учинио на свој начин. Тема семинара била је стога „Компаративна анализа Болоње”. Представници Хрватске, Македоније, Републике Српске, Црне Горе и Србије поделили су своја искуства везана за увођење болоњског система. Тако смо добили преглед спровођења реформе високог школства у читавом региону.

• Како успевате да ускладиш обавезе на факултету и оне предвиђене твојом функцијом?

Сва срећа што сам апсолвент, па немам обавезу да идем на предавања. Засад успевам све да обавим, али се још навикавам на своје радно место. Овде све функционише као у неком предузећу. Треба да будем упућена у много тога и да обављам истовремено по неколико ствари. Током испитних рокова учим и дајем испите, пошто тада не вреди организовати никакве активности. У студентском свету тада влада затишје.

• Какве планове имате у 2011. години?

Нову годину започећемо једном хуманитарном акцијом. Заједно са студентском организацијом Уједињена Србија и са Студентском конференцијом академских струковних студија Србије, за српску Нову Годину, делићемо новогодишње пакетиће деци из српских енклава на Косову.

Што се осталих планова тиче издаваћемо „Студент”, трудити се да обезбедимо попусте и пропагирамо очување здравља међу младима, да пружамо информације о високошколским установама, и да анкетирамо студенте, а посебно ћемо се осврнути на проблем Болоње.