Студенти из Србије у наредних неколико година имаће већу шансу да добију страну стипендију за мастер или докторске студије у некој од земаља Европске уније. Наиме, у плану је да се до 2020. године на престижним факултетима ЕУ нађе бар 20 одсто иностраних студената. За упис, просек оцена неће бити ограничавајући фактор и моћи ће да се пријави било који студент.

То потврђује и Марјан Николић, портпарол Универзитета у Београду, и каже да су студенти највише интересовања показали за универзитете западне Европе. Све чешће бирају и школовање у земљама региона, источне Европе, САД и Далеког истока.

- Од 90.000 академаца Београдског универзуитета (БУ), ову погодност болоњског процеса користи само око 1.000. Циљ нам је да убудуће бар 10 одсто њих школовање настави у иностранству - каже Николић.

Просек оцена није битан

Студенти имају могућност да се за стипендије пријаве преко Универзитета, свог факултета или Фонда за младе таленте Републике Србије. Могу да се пријаве и на конкурсе које расписују светске и европске фондације, организације, као и стипендије поједних земаља.

Општи критеријуми

• Просек од 7 до 9
• Знање једног или више језика
• Препоруке више професора или институција
• Ваннаставне активности (спорт, омладинске организације, пројекти)

Павле Иветић из сектора за Међународну и међууниверзитетску сарадњу БУ, каже да просек оцена није ограничавајући фактор за страну стипендију, а да су пресудни мотивационо писмо и ваннаставне активности.

- Добро познавање језика домаћина такође повећава шансе за добијање стипендије - објашњава Иветић и додаје да према подацима БУ, највише страних стипендија добијају студенти са друштвено-хуманистичких факултета.

Један од њих је и Никола Савић, дипломац Факултета политичких наука, који је добио стипендију немачке владе - DAAD (Немачка служба за академску размену) и тренутно похађа „Willi Brandt School of Public Policy” у Ерфурту.

- Приликом аплицирања поднео сам много докумената: TOEFL, две препоруке, диплому, мотивационо и позивно писмо, које је веома важно. Просек ми није лош, али није ништа специјално - 8,94. Најважније је ко ти даје препоруке и да имаш професора који те позива да студираш у Немачкој. Познавање језика је предност, али није обавезно као у мом случају, јер ми је мастер на енглеском - каже Савић.

Семестар 1.500 евра

Школарина на овом факултету је 1.500 евра по семестру - укупно 6.000 евра, а месечна стипендија је 750 евра.

- Стипендија покрива све и довољно ми је за живот, поготову ако се узме у обзир да сам у најсиромашнијем делу Немачке. Нешто мало морам да додам за школарину, али здравствено је покривено, и добијам новац за књиге - каже Савић.

И његов колега са ФПН Милан Миленковић студије је наставио на Факултету политичких наука у Форлију, Универзитета у Болоњи. Добио је стипендију „Erasmus Mundusa“, која покрива школарину од 8.000 евра. У њу је укључено здравствено осигурање и једна повратна карта. Он напомиње да није обавезна диплома приликом конкурисања, односно да се очекује да ће студент дипломирати пре почетка студија у иностранству.

- Након конкурисања, шаље се извод оцена, мотивационо писмо, биографија и препоруке професора или само контакт факултета у Србији. Често траже и препоруке институције где је студент био на пракси, а пожељно је и да се приложи неки научни рад - објашњава Миленковић и додаје да већина факултета тражи и сертификат о знању рада на рачунару и енглеског језика, али да те дипломе могу да се приложе и касније.

И њих двојица, као и многи наши студенти, стипендије на престижним факултетима добили су помоћу разних фондација и организација, са којима те високообразовне институције сарађују. И владе појединих земаља, попут САД, Италије, Норвешке и Немачке и Велике Британије сарађују са факултетима у тим земљама и стипендирају иностране студенте. Најпопуларнија организација преко које наши дипломци добијају стипендије у иностранству јесте „Ерасмус Мундус“. За програме ове фондације сваки кандидат пријављује се индивидуално, и то годину дана унапред, а конкурси су најчешће отворени од септембра до краја године. Основни предуслов за конкурисање за мастер студије су завршене основне студије и стечених минумум 180, док је предуслов за докторске завршен мастер и 300 ЕСПБ бодова.

Конкурси Фонда за младе таленте

За разлику од иностраних програма за стране студенте, који акценат не стављају на просек оцена, он је један од битнијих за добијање стипендије Фонда за младе таленте Србије и он не сме да буде мањи од 8,50. Фонд сваке године расписује конкурсе за студенте који желе да наставе студирање у ЕУ, земљама Европске асоцијације за слободну трговину (ЕФТА) и на водећим светским универзитетима, који се налазе на престижној шангајској листи. Прошле године, стипендију Фонда од 597.000 динара добила су 323 студента.

- Стипендисти по завршетку школовања имају обавезу да пет година раде у својој земљи, а са Националном службом за запошљавање имамо уговор, чији је циљ да се некадашњи стипендисти третирају као приоритет приликом тражења посла - каже Невен Тубић, представник Фонда за младе таленте, и додаје да је од 2008. године више од 5.000 младих талената добило стипендије или награде.

Највише стипендиста одлази у ЕУ, а најчешће иду у Италију, Велику Британију, Шпанију, Француску, Немачку и Аустрију. Велики број стипендиста школовао се ван Европске уније и то у Норвешкој и Швајцарској. Ван Старог континента, наши дипломци најчешће одлазе у САД и Јапан.

Јефтиније студије у иностранству

Да студенти техничких наука највише одлазе у земље немачког говорног подручја потврдио је и Миодраг Поповић, декан Електротехничког факултета у Београду. Према његовим проценама, око 15 одсто студената са овог факултета студије наставља у Немачкој или Швајцарској.

- Има их доста и у Холандији, Белгији, Шпанији и Француској. Просек оцена можда јесте битан, али странци много пажње посвећују и студентским ваннаставним активностима. То значи да, ако стипендију затраже два студента са истим просеком, добиће је онај који је више учествовао у пројектима - каже професор Поповић.

Уколико дипломирани студенти наших факултета успеју да захваљујући некој од ових организација или страних влада обезбеде себи новац за школарину, стицање дипломе мастера или доктора наука испада много јефтиније у иностранству. Тако је, на пример, са архитектуром, јер постдипломске студије у Аустрији коштају 670 евра по години за наше студенте. Та сума је на београдском Архитектонском факултету много већа и износи 3.000 евра.

Услови за поједине стипендије:

Српски студенти стипендије најчешће добијају путем конкурса разних фондација и организација, међу којима су најпопуларније Ерасмус, ДААД, Фулбрајт и Чивинг. И стране владе преко својих амбасада у Србији расписују конкурсе за доделу стипендија српским академцима. Критеријуми за добијање стипендија углавном се поклапају.

Немачка (DAAD)

• Висока стручна спрема (бачлор)
• Да студент није дипломирао пре више од шест година
• Добри резултати и лична мотивација за испланиран пројекат у Немачкој
• Потврда немачког универзитета о пријему на студије
• Доказ о добром познавању немачког језика (или енглеског, уколико се настава одвија на овом језику)

ЕУ (ERASMUMS MUNDUS)

• За мастер студије минумум 180 бодова (ЕСПБ)
• Предуслов за упис на докторске студије су завршене мастер студије и стечених 300 бодова (ЕСПБ)
• Мотивационо писмо
• Потврда о знању енглеског језика (најчешће TOEFL или IELTS)
• Препоруке

Русија

• Магистратура и докторат: документ о образовању који је еквивалентан руској дипломи о завршеним основним, четворогодишњим студијама или дипломи специјалисте
• Лекарска потврда да је кандидат здрав
• Потврда о одсуству вируса сиде
• За постдипломске до 35 година старости, за докторске 40
• Образовну установу и град у коме ће похађати наставу одређује руска страна

САД (ФУЛБРАЈТ)

• Држављанин Србије
• Докторат у области за коју кандидат аплицира
• Да добро влада писаним и говорним енглеским језиком
• Здравствени преглед
• Детаљан извештај о предложеним активностима за истраживање/предавање у САД
• CV и три препоруке
• Предлог истраживања или програм курсева
• Писмо из институције која позива кандидата (ако постоји)

Велика Британија (ЧИВИНГ)

• Да сте завршили студије и започели каријеру
• Најмање две године радног искуства
• Нема старосног ограничења
• Већина универзитета у Британији захтева минималну оцену 6,5 на IELTS тесту енглеског језика

*Напомена: Сваки програм прецизно дефинише потребну документацију на свом вебсајту.

Извор: Блиц