Под слоганом „Литература - језик света”, од 12. до 18. септембра 2011, у Београду ће се окупити око 250 писаца из више од 140 земаља света.
Једногласном одлуком Србија је ове године у Токију први пут изабрана за домаћина 77. Светског конгреса међународног PEN-а ("Poets, Essayists and Novelists"), највеће и најстарије светске организације која окупља писце, преводиоце и новинаре, борећи се за њихова радна и људска права.
Михајло Пантиц, писац и књижевни критичар, потпредседник Српског PEN-а, нагласио је да је у питању догађај од великог културног значаја како за Србију, тако и за читав регион. Делегати из региона, схвативши то као признање целом Балкану, подржали су кандидатуру понудивши помоћ око организације.
Као најава једног од најзначајнијих културних догађаја на овим просторима, од 5. до 8. новембра 2010, у београдској књижари „Беополис” одржан је регионални конгрес PEN-а, који је окупио више од 20 писаца из девет земаља: Словеније, БиХ, Хрватске, Македоније, Бугарске, Чешке, Кипра, Турске и Србије. Посебно је истакнуто да култура и књижевност нису и не могу бити национално омеђене и изоловане, као и то да је будућност светског PEN-а управо у сарадњи регионалних подручја.
Тема литерарне расправе 19. новембра била је: „Мемоари - чињенице или фикција“. Разговарало се о томе колики је удео фикције, а колико је места остављено за чињенице у документарном жанру те врсте.
Овакве размене мишљења важне су за књижевнике, студенте книжевности и све оне који би желели да пишу или критички читају. Омогућавајући им да директно од признатих светских књижевника чују корисна и критички поткрепљена мишљења, суочавају их са дилемама које се јављају у разним литерарним темама и тако их подстичу да стварају аутентичну књижевност упркос експанзији естрадних издања - данашњих бестселера.
Српски PEN центар основан је у фебруару 1926. године, пет година након што је нобеловац и писац чувене „Саге о Форсајтима“, Џон Голсворти, основао у Лондону прво и најстарије медјународно удружење књижевника, „PEN“ скр. од "Poets, Essayists and Novelists". Први председик српског PEN-а био је Богдан Поповић, а први секретар Исидора Секулић, чијом је иницијативом друштво и основано. Рад Српског PEN-а обновљен је 1962. године, активношћу Иве Андрића и Александра Вуча. Године 1994. Српски PEN се финансијски одвојио од државе, супротстављајући се тако владајућој политици.
Међународни PEN центар основан је после Првог светског рата, да би промовисао међународну културну сарадњу. Он представља најстарију невладину организацију која се бори за заштиту људских и професионалних права књижевника. PEN се залаже за оригиналност и аутентичност националних књижевности, али и за то да њихово ширење не буде спутано државним међама, већ да постане интернационално културно благо. Циљеви организације су многобројни, а између осталог то су: оснивање својих центара у конфликтним подручјима, како би се промовисао дијалог као начин превазилажења конфликата и мотивисали писце да пишу на језику свог народа, у циљу очувања националног интегритета
Више од 145 PEN центара окупља књижевнике који се професионално баве свим формама књижевног стваралаштва: песнике, прозаисте, драмске писце, есејисте, преводиоце, новинаре...
Јована Стојановић
