Брига о матерњем језику и матерњој култури потреба је сваке одговорне и озбиљне нације и сваког озбиљног друштва. То не може да буде брига само поводом свечаних датума, подсећају лингвисти. Унеско је данашњи дан прогласио Даном матерњег језика.

Пре 12 година, Генерална скупштина Унеска прогласила је Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик.

Језик и језичка култура је битна карактеристика идентитета. Стручњаци подсећају да се о језику мора водити рачуна на свим нивоима, од школских до законодавних и скупштинских.

Српски језик је данас, кажу лингвисти, запуштен, од улице до медија, школства, па и скупштинске говорнице.

Вељко Брборић са Филолошког факултета у Београду каже да статус језика није дефинисан, јер постоји колизија у Уставу Републике Србије и Закону о службеној употреби језика.

"Закон о службеној употреби језика је стар 20 година, од тада нам се поприлично променила и историја, и географија, стигла су нова уставна решења", каже Брборић.

"Када је по среди систем школства, српски језик се налази у свим школским документима, на првом и најистакнутијем месту",  нагласио је Брборић.

Језик наујугроженији у медијима

Школа не може сама да обавља ту функцију, а језик је најугроженији у медијима, сматрају професори.

"Посебно у једном броју, сви кажемо жуте штампе, језике је угрожен, јер је ту све кренуло ка комерцијали. На срећу, још увек има медија, још увек има озбиљних кућа као што је ваша која воде, колико је то могуће, рачуна о језику", истиче Брборић.

У Министарству просвете подсећају да је брига о очувању матерњег језика брига многих земаља, јер ће од садашњих 6.000 језика остати дупло мање до краја века.

"Све земље имају скоро исту бригу. Ово помињем из разлога значаја језика. Ако имате свој језик, имате свој основ за постојање, за опстанак, за неговање традиције, за подсећање свега онога што сте били и зато га је важно неговати", каже министар просвете Жарко Обрадовић.

"Ми имамо припаднике мањина, тако да смо и њима створили услов да се они образују на свом мањинском језику и тиме створили могућност за очување и њихове традиције", каже Обрадовић.

За одржање и неговање језика и писма потребно је чување и језика у дијаспори, али и отварање нових лектората у иностранству.

Извор: РТС